Miroslav Grkinic, predsednik Saveta MZ Privina Glava

Bez nov­ca ne­ma ni raz­vo­ja se­la

 

Miroslav Grkinic, predsednik Saveta MZ Privina Glava

Šid – Iako je čak 80 od­sto me­šta­na Me­sne za­jed­ni­ce Pri­vi­na Gla­va kra­jem pro­šle go­di­ne gla­sa­lo za to da nji­ho­vo se­lo i u na­red­nom pe­ri­o­du ima sa­mo­do­pri­nos, ipak su sred­stva ko­ja se sa­ku­pe ovim pu­tem ne­do­volj­na, jer je reč o ma­lom se­lu, ko­je ima sa­mo 230 sta­nov­ni­ka, od­no­sno 66 do­ma­ćin­sta­va i to uglav­nom sta­rač­kih.

Ka­ko nam je re­kao Mi­ro­slav Gr­ki­nić, pred­sed­nik Sa­ve­ta MZ, od sa­mo­do­pri­no­sa se go­di­šnje pri­ku­pi sa­mo oko 100 hi­lja­da di­na­ra.

- Ne­do­sta­tak fi­nan­sij­skih sred­sta­va upra­vo i je­ste naj­ve­ća koč­ni­ca za da­lji raz­voj na­šeg se­la. Ima­mo mno­go pla­no­va, a tu pre sve­ga mi­slim na re­kon­struk­ci­ju pu­ta pre­ma ma­na­sti­ru, ko­ji je u ja­ko lo­šem sta­nju, a ko­jim sva­ko­dnev­no pro­la­zi na sto­ti­ne lju­di iz ra­znih kra­je­va ze­mlje. Ta­ko­đe, ima­li smo na­me­ru da spo­ji­mo i put sa Ba­čin­ci­ma, da ga po­šljun­ča­mo u du­ži­ni od 1935 me­ta­ra, ali od Po­kra­ji­ne ni­smo do­bi­li sred­stva po­treb­na za tu in­ve­sti­ci­ju. U Poj­kra­ji­nu smo, ta­ko­đe, pod­ne­li i zah­tev za re­kon­struk­ci­ju atar­skih pu­te­va, ali smo i tu od­bi­je­ni – sa raz­o­ča­ra­njem kon­sta­tu­je Mi­ro­slav Gr­ki­nić, pred­sed­nik Sa­ve­ta MZ Pri­vi­na Gla­va.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, ovo se­lo ne­ma ni vo­do­vod ni ka­na­li­za­ci­ju, ali za vo­do­vod­nu mre­žu po­sto­ji ura­đen pro­je­kat, ko­ji je za­je­dič­ki za Pri­vi­nu Gla­vu i Bi­kić Do.

- Iako smo u 21. ve­ku mi vo­du za pi­će još uvek ne­ma­mo. Se­o­ski bu­na­ri su nam za­ga­đe­ni, vo­da je lo­šeg kva­li­te­ta i ni­je za pi­će, je­di­no je do­bra ona vo­da ko­ja ide is­pod ma­na­sti­ra. Ško­lu ne­ma­mo, vr­tić smo ima­li do pre dve go­di­ne, a sa­da ni to vi­še ne­ma­mo. Uče­ni­ci od pr­vog do če­tvr­tog raz­re­da idu u ško­lu u Bi­kić Do, a po­sle to­ga ško­lo­va­nje na­sta­vlja­ju u Ši­du. Dok če­ka­ju auto­bus de­ca nam sto­je na otvo­re­nom po sat vre­me­na i vi­še, jer su lo­še ve­ze sa Ši­dom. Skre­ta­li smo pa­žnju na to nad­le­žni­ma, ali ni­smo na­i­šli na nji­ho­vo raz­u­me­va­nje da se taj pro­blem re­ši. U se­lu ne­ma­mo ni pro­dav­ni­cu, ni ka­fa­nu. Je­di­no što ima­mo je Dom omla­di­ne, gde se mla­di oku­plja­ju vi­ken­dom i igra­ju sto­ni te­nis i sto­ni fud­bal – ob­ja­šnja­va pred­sed­nik Gr­ki­nić, do­da­ju­ći da po pi­ta­nju da­ljeg raz­vo­ja se­la ni­je op­ti­mi­sta, jer je ovo se­lo, po nje­go­vom mi­šlje­nju, za­po­sta­vlje­no od svih.

 

Kategorije Hronika Šid