Etno hrana - budućnost sela

Agrarni budžet kao socijana pomoć

 

Etno hrana - budućnost sela

Ruma – Ka­ko se tra­di­ci­o­nal­ni Sa­bor re­kor­de­ra Sre­ma, zbog ne­ma­ra ili sve ve­će fi­nan­sij­ske kri­ze u po­ljo­pri­vre­di, ove go­di­ne, po pr­vi put, ni­je odr­žao, Ru­mlja­ni su od­lu­či­li da skup isto­vet­nog sa­dr­ža­ja or­ga­ni­zu­ju u svom gra­du, po pr­vi put. Bio je to pr­vi Sa­bor ze­mljo­rad­ni­ka Op­šti­ne Ru­ma, 15. mar­ta u Kul­tur­nom cen­tru, jer, ka­ko se ču­lo to­kom sa­bo­ro­va­nja, se­lja­ci­ma još uve “ima ko da pi­še“.

Za or­ga­ni­za­ci­ju Sa­bo­ra ze­mljo­rad­ni­ka po­bri­nu­li su se Op­šti­na Ru­ma i Udru­že­nje se­la Sr­bi­je “Za­vi­čaj“ sa se­di­štem u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci.

-Ovo je sed­mi sa­bor u ko­ji se uklju­či­lo Udru­že­nje “Za­vi­čaj“, tru­di­mo se da na­gra­di­mo rad i se­lo, ni­su ov­de sa­mo re­kor­de­ri već pri­mer­ni pro­iz­vo­đa­či, oni mla­đe ge­ne­ra­ci­je, tu su pred­stav­ni­ce ak­ti­va že­na iz Va­ši­ca, Pe­ći­na­ca, Ku­zmi­na, Ru­me, Pa­vlo­va­ca, Ku­ku­je­va­ca, kao i se­o­ska kul­tur­no-umet­nič­ka dru­štva-re­kao je Mi­o­mir Fi­li­po­vić, autor pro­jek­ta “Sa­bo­ri u Sr­bi­ji“.

Ša­re­ni­lo na­rod­nih no­šnji, štan­do­vi ukra­še­ni sre­mač­kim pe­ški­ri­ma, čar­ša­vi­ma, ko­la­či­ma,   pro­jom, gi­ba­ni­com, na­šla se i po­ne­ka ko­ba­si­ca i ku­len, a bo­ga­mi i cr­ve­no vi­no, sve to je is­pu­ni­lo hol Kul­tur­nog cen­tra, uz mno­štvo lju­di, uče­sni­ka Sa­bo­ra, ali i po­sma­tra­ča.

U ime rum­ske op­šti­ne, “sa­bo­ra­še“ je po­zdra­vio Ne­nad Bo­ro­vić, pred­sed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Ru­ma, uz opa­sku na sa­mom po­čet­ku iz­la­ga­nja – po­ljo­pri­vre­da je iz­vo­zna šan­sa Sr­bi­je, srp­ska hra­na mo­gla bi bi­ti kao naf­ta u Ara­bi­ji, ali:

-Re­al­na sli­ka je sa­svim dru­ga­či­ja. Su­sed­na Austri­ja ima tri pu­ta ma­nju po­vr­ši­nu od Sr­bi­je, a iz­ve­zla je po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da u vred­no­sti od tri mi­li­jar­de di­na­ra, Ma­đar­ska je po ve­li­či­ni slič­na na­ma – njen iz­voz se me­ri sa če­ti­ri mi­li­jar­de, a mi smo do­sti­gli iz­voz vre­dan 1,6 mi­li­jar­di di­na­ra. To je ja­sno ako se zna da je naš agrar­ni bu­džet 200 mi­li­o­na di­na­ra. Sem de­kla­ra­tiv­nog za­la­ga­nja za po­ljo­pri­vre­du, ni­čeg dru­gog ne­ma, ne­što tu ne šti­ma. Šta bi dr­ža­va tre­ba­lo da ura­di? Pre sve­ga, to su ve­ća ula­ga­nja u ovu gra­nu, ovo što po­ljo­pri­vred­ni­ci sa­da do­bi­ja­ju, to je ne­što kao so­ci­jal­na po­moć, a ne raz­voj po­ljo­pri­vre­de. Ru­ral­ni raz­voj, to je pra­vi put, do­šli smo u si­tu­a­ci­ju da je Be­o­grad po­la Sr­bi­je, a se­la umi­ru. U 2014. se kao što je po­zna­to uki­da­ju ca­ri­ne, ako se ni­šta ne uči­ni, to bi mo­glo do­dat­no da po­gor­ša po­lo­žaj ove gra­ne jer će nas pre­pla­vi­ti stra­na ro­ba. Mi smo na ni­vou op­šti­ne po­ku­ša­li ne­što da uči­ni­mo na pla­nu po­ljo­pri­vre­de – bi­lo je tu oslo­ba­đa­nja od po­re­za, na taj na­čin li­ši­li smo se pri­ho­da od 75 hi­lja­da evra, ula­ga­lo se u se­o­ske pu­te­ve, u ka­nal­sku mre­žu. Sve­sni smo da je to ne­do­volj­no, ali od ne­čeg se mo­ra kre­nu­ti-re­kao je Bo­ro­vić.

Rum­skim pro­iz­vo­đa­či­ma obra­tio se i prof. dr Mi­la­din Še­va­go­vić sa Po­ljo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, sta­vlja­ju­ći ak­ce­nat na de­mo­graf­sku ob­no­vu se­la:

-Ka­ko to da ne­mač­ki far­mer pro­iz­ve­de za 150 po­tro­ša­ča, a naš za 20 i ma­nje. Mo­ra­mo bi­ti sprem­ni za Evro­pu. Sred­stva iz EU ni­su do­na­ci­je, ako što to mno­gi mi­sle. Ta sred­stva se do­bi­ja­ju na ba­zi do­brih pro­je­ka­ta, tek sva­ki dva­de­se­ti pro­je­kat pro­đe. Iz evrop­skog agrar­nog bu­dže­ta Slo­ve­ni­ja je is­ko­ri­sti­la 96 pro­ce­na­ta sred­sta­va, Ru­mu­ni­ja i Bu­gar­ska sa­mo de­set. Po­ljo­pri­vred­ni­ci kod nas su još uvek iz­me­đu dve va­tre – ka­ko pro­iz­ve­sti ro­bu, i ko­me je pro­da­ti. Je­dan od iz­la­za je u za­dru­gar­stvu, u za­dru­žnim sa­ve­zi­ma, sam se­ljak ne mo­že ura­di­ti ni­šta.

Ho­će li se po­ru­ke iz Ru­me pre­to­či­ti u de­lo, po­ka­za­će na­red­ni sa­bor, tu u Ru­mi.      K. Ku­zma­no­vić

 

Kategorije Poljoprivreda